Vidite, potraga za nekim, preko neke agencije za upoznavanje ili sajtova, pa čak i preko prijatelja, nekako stavlja pečat na izjavu usamljena sam i očajna, dok kontaktiranje sa ljudima koji sede za svojim kompjuterima, ili leže sa svojim laptopovima na stomacima u svojim sobama i krevetima, kao i vi, čini da se ne osećate usamljeno i očajnički. Jer, onda je verovatno u istoj situaciji i ostalih stotinak ljudi stalno uključenih i dostupnih na četu.
Na vašem četu, među vašim prijateljima.
Što će reći, ko zna koliko ih je.
Što će reći, to što ste možda stvarno usamljeni i blizu očajanja, nije ništa naročito, posebno i sramno, niste nikakav pacijent, nego jedna osoba među milion ostalih u istoj situaciji.
To je utešno.
Još utešnije je što vi, kao i tih milion ostalih, možete da kontaktirate međusobno.
Možda se izdvoji neko ko sa vama ima mnogo više zajedničkog od usamljenosti i očajanja.
Osim toga, tu gde postoji prilika, šansa, mogućnost, nema mesta očajanju.
Dobro, sigurno će vas smarati i prostaci i perverznjaci i totalni frikovi, ali sigurno ćete četovati i sa nekim sasvim gotivnim likovima.
I sigurno će se desiti da je neko ko vam je baš privlačan, baš užasno daleko, ali čak ni to ne mora da bude apsolutna prepreka.
Osim toga, možda je to samo centriranje u prostoru i vremenu, pa će vam se sledeći put pojaviti neko sasvim lako dostupan.
Osim toga, ko nije našao nikog na Facebook-u, sa kim se sreo i imao makar avanturu, ako ne i vezu, to jednostavno nije ni hteo.
Ko hoće, pronađe, a Facebook nije ni poslednja šansa, ni neko patetično mesto za sastanke, nego prosto prilika.
I to sasvim solidna.
Aleksina Đorđević
