Znate one parove među kojima se stalno oseća neka napetost, koji su toliko obuzeti sopstvenim odnosom, da nisu u stanju da se pristojno ponašaju. Oni sikću jedno na drugo, ubadaju se i grizu, a prisustvo drugih uopšte im ne smeta, čak uključuju i publiku u svoje razmirirce. Iako publici dođe da im nalupa šamare. E to su ljudi koji ne umeju pošteno da se posvađaju i njihova veza nije dobra, nego patološka. Oni na taj napet i svima neprijatan način izražavaju svoju naklonost, koliko god to uvrnuto zvučalo. Ona stalno ima zamerke, on na njene zamerke stalno reaguje onako kako nju najviše nervira, recimo glupavo i prostački se šali, ili samo ćuti.
Igranka bez prestanka. Ali mnogi parovi se tako igraju.
A neki se lepo posvađaju kao ljudi i to u privatnosti, bez svedoka.
Šta je uopšte poštena svađa?
Ispaljivanje naboja onda kad postoji, bez čekanja da se bes nataloži, pre svega.
Zbog onoga zbog čega je naboj nastao. Ovakva svađa nije prilika da se iznesu sve moguće optužbe, nego se drži teme.
Kad se napetost ispuca, onda se razgovara. Saopštavaju se stanja i osećanja.
Osećam se kao da si me izdao zato što si tako postupio, recimo.
A onda on ima priliku da objasni zašto je tako reagovao, kakvi su mu bili motivi, da li je želeo da je povredi, ili da se zbog nečega osveti, ili prosto nije razmišljao i njegovi postupci su bili posledica nervoze i nisu bili upereni ka njoj.
