Mnogo je lakše razumeti nekoga kad ne iznosi puke optužbe i uvrede, nego govori kako se oseća zbog nečijeg ponašanja.
Lakše je razumeti i sebe, kad počnete da objašnjavate zašto ste nešto uradili. Jer možda je istina da ste hteli da povredite partnera, a možda je istina daleko od toga.
Važno je da znamo kakvi su nam motivi i važno je da onaj drugi to razume.
Ako otkrijemo da smo imali skrivene motive – skrivene od samih sebe – možemo da se izvinimo, da zamolimo za oproštaj i da ne dozvolimo da se sledeći put desi ista stvar.
Da osvestimo nesvesno i da malo porastemo i omudrimo se.
Prednosti poštene svađe su što u njoj ne nastojimo da ponizimo i dodatno povredimo, nego da oslobodimo naboj i stignemo do razumevanja. Da shvatimo u čemu je problem, a možda i da ga rešimo. Da pokušamo da prihvatimo da imamo nerešiv problem i da pronađemo konstruktivne načine da ga integrišemo u odnos.
Možda ne možemo da promenimo neko ponašanje, ali možemo da postavimo uslove za njegovo ispoljavanje.
Možda ona ne može da prestane da flertuje, ali može da mu objasni da ga to ne ugrožava i da je to za nju bezazlena zabava.
I može to da ne radi kad je on prisutan.
Možda on ne može da ne bude pakostan i zajedljiv pred njenim prijateljicama, ali može da joj objasni zašto ga one nerviraju i može da izbegava da se nađe u njihovom društvu.
Poštena svađa ne vodi u ćorsokak usamljenosti u vezi i nagomilavanja nerazumevanja, već do svesti da nešto možemo da učinimo povodom stvari koje našeg partnera izluđuju i povređuju.
Aleksina Đorđević
