Pitanje vernosti je lični izbor, stav ubeđenja, skoro kao religiozno ili stranačko opredeljenje. Vernost daje stabilnost i dodaje vrednost onome što nam je važno i dragoceno.
I kad se nađemo u iskušenju, na ispitu je doslednost našeg karaktera, a ne naše osećanje pripadnosti.
Svaki izbor koji napravimo, svaka vrednost koje se držimo, nameće sopstvene okvire i ograničenja i kad se nađemo u situaciji da jednostavno sve odbacimo i na trenutak se opustimo neograničeni i nesputani, prilika je da preispitamo svoje prioritete.
Možda treba da napravimo nove izbore i aranžmane?
Možda se loše osećamo zbog obaveza koje smo prihvatili?
Možda nam je izbor vernosti nametnut i ne dolazi iz dubine naše sopstvene potrebe za afirmacijom?
Svako treba ozbiljno da razmisli, ako želi da prevari partnera.
Barem isto toliko ozbiljno kao kad hoće da promeni veru.
Politička opredeljenja retko ko shvata ozbiljno – jer tu se obično ne radi o moralnim vrednostima i karakternoj doslednosti, nego o moći i koristi.
Ako odustanemo od vernosti, koga smo prevarili?
