Partnerska vernost intimne prirode, prva je na listi.
Ogroman broj ljudi se olako upušta u neverstvo, bez ikakvog osećaja da čine neku izdaju. Oni ne dovode u pitanje svoja osećanja prema partneru i staraju se da sakriju svoje ponašanje. Dosledni su sebi, takav im je izbor – da vode dupli život i da se bore sa posledicama kad budu otkriveni.
Oni koji ostaju verni, jer na vernosti počiva poverenje i bliskost, sklanjaju se od izazova. Ne dovode sebe u nezgodne situacije, a ako ih neko drugi otvoreno izazove, iako mu ne daju povoda, odbiju ga ljubazno i kategorično.
Ali kad osetite iskušenje, znači da je trenutak za preispitivanje.
Da li ćete nešto značajno propustiti, ako odbijete?
Šta rizikujete, ako pristanete? Koliko slomljenih srca?
Jer, možda se zaljubite. I budete povređeni i shvatite da ste pogrešili.
A možda zadovoljite radoznalost, ispunite potrebu da jednom izađete van svih okvira i postupate impulsivno i nepromišljeno i onda vam proradi savest? Hoćete li izgubiti partnera, ako vas otkrije?
Koliko biste vi bili povređeni da se vaš partner nađe u ovakvoj situaciji i da isto tako razmišlja – da pokušava da pronađe način da izvede izlet iz vernosti? Ko kaže da mu se to već nije dogodilo?
Možda uzalud kinjite sebe, jednom se živi. Možda treba da rizikujete, pa neka bude šta bude.
E, to je pravo iskušenje. U suštini, rešenje je krajnje prosto.
Ako je vernost moj izbor, moj način da budem posvećena, emotivno angažovna, da pripadam i vrednujem partnerstvo, onda nemam o čemu da razmišljam. Uopšte nije pitanje da li je moj partner zaslužio moju vernost i da li su i njegovi standardi tako visoki.
To je njegova stvar.
Moje je da ostanem verna.
Ili da prekinem vezu, ako je ozbiljno poljuljana mojom čežnjom za nekim drugim. Ne moram da varam. Samo treba da izaberem.
Ako varam, uvek varam sebe.
Aleksina Đorđević
