Brak nije vakcinacija protiv zaljubljenosti. Nošenje burme ne štiti od zaljubljivanja. Potpis na papiru nije žig na srcu.
Čovek se može zakleti na vernost, ali ne može da obeća da se nikad više neće zaljubiti ni u kog drugog.
Valjda niste mislili drugačije?
Jedna mudra baka mi je skoro ispričala anegdotu iz višedecenijskog bračnog iskustva.
Otišao njen muž da radi u drugu republiku tadašnje Jugoslavije. Bio je tražen majstor i otišao je sa grupom drugih majstora i inženjera na par meseci.
I tamo se zaljubio.
Vratio se posle završenog posla sa slikom i adresom žene, koju je slagao da živi sa majkom, ali koja je bila oprezna (zbog iskustva nekih drugih žena sa srpskim majstorima) pa mu osim srca nije dala ništa više.
Poverio se ženi, jednog jutra, uz kafu, dok je ona ložila vatru.
Žena mu je uvek bila drug, pa joj je ispričao svoju muku.
Ona ga je pitala, da li ima sliku.
Dao joj je sliku.
Ljudi se zaljube, znate, iako su u braku, iako vole svog bračnog partnera. Dešava se. Skoro svima.
Lepa je, zaključila je supruga i pitala ga ima li još nešto, neko pismo, adresu, a on je izvadio još tih par ceduljica što je imao i dao joj.
Na pitanje da li je to sve što ima od nje, suprug je klimnuo glavom, čekajući presudu svoje supruge u koju je uvek imao poverenja.
Ona je otvorila ložište smederevca i mirno ubacila sve to u vatru.
