Možda je rešenje da sa jednim čovekom prođete različite faze, da ga upoznate kao ljubavnika u diskretnoj varijanti, da vam bude dečko, pa da vam postane muž.
U svakoj ulozi čovek otkriva nešto novo, daje od sebe nešto drugo i stiče kompletno iskustvo.
Mada, nezainteresovan ljubavnik i lažljivi dečko neće se pretvoriti u odgovornog i posvećenog supruga. Vama. Možda će sa nekom drugom dati sve od sebe.
A možda prosto nemate više vremena da sa jednim čovekom prolazite kroz čitav proces, jer već ste sve to iskusili.
I, šta da radi slobodna žena, koja ima iza sebe i brak i momke i ljubavnike, koja ne želi da bude sama, a ne želi ni da se obaveže tako da svoj život podredi organizaciji života nekog muškarca?
Govorim o zrelim ljudima, koji imaju posao, decu, rasturene brakove, obaveze prema porodici, mesto na kome žive i gde im je udobno.
Kako će dvoje zrelih ljudi uopšte moći da odluči da stupi u brak? Možda tako što neće podrazumevati zajednički život. Jer ako on ima stan i dvoje, troje dece, koja povremeno borave kod njega kad im je zgodno, ona ima stan i dvoje, troje dece koja žive sa njom i svako od njih je obezbedio onu udobnost i dnevno funkcionisanje kakvo je moguće i potrebno, kako će oni praktično i fizički izvesti suživot?
Da prodaju stanove i kupe dupleks sa deset soba i bar tri kupatila?
Pa, možda. Samo što se njen stan ne vodi na nju, nego na babu koja neće da joj prepiše stan, plašeći se da će ova odmah da ga proda i da zbriše i da prestane da je razvozi po lekarima, parastosima i banjama i da šalje decu u nabavku za baku.
A on je svoj stan već prepisao najstarijem sinu, jer se tako nagodio sa bivšom ženom oko alimentacije, ili je taj stan odabrao kad su deca počela da studiraju, jer je blizu centra i svima na pola puta.
Roditelji organizuju svoj život prilagođavajući ga potrebama svoje dece, svesni da svaki njihov ličan izbor utiče na život njihove dece.
