I tako će, trudeći se da budu odgovorni roditelji, a da imaju i sopstveni život – jer odgovoran roditelj je takođe dužan da obezbedi sebi zadovoljstvo i emotivnu stabilnost, da bi uopšte mogao da ostane odgovoran roditelj – pokušati da se zabavljaju ili da gaje diskretene ljubavničke odnose. Legitimna veza, u smislu, deca znaju (i njegova i njena), podrazumeva međusobne posete, zajedničke izlete i proslave, pomoć i podršku tamo gde su potrebni i izvodljivi, ali bez preteranog opterećivanja. Tu ipak svako spava kod svoje kuće i svako ima pravo da onom drugom kaže nemoj večeras da dolaziš, provodim mirno kućno veče sa decom, a da se onaj drugi ne uvredi (mnogo). Takve veze su dovoljno ozbiljne i posvećene da neko pre ili kasnije poželi brak, jer je u braku veća bliskost i međusobni oslonac, a i praktičnije je – plaća se jedan račun za struju i greje se jedna kuća. Ali, čija je i gde je ta jedna kuća? I tu onda kreću ona dosadna pitanja organizacije suživota, koja nije nemoguće rešiti, naravno.
Samo što traženje praktičnih odgovora na dosadna praktična pitanja zahteva da preispitate neka druga praktična pitanja.
Kao, šta će vama to? Da li je to ono što stvarno hoćete? Da li je dobro za decu?
Za decu će biti dobro, ako je to ono što stvarno hoćete.
U suprotnom, možda ćete morati da prestanete da se zabavljate sa nekim, kao da imate dvostruko manje godina i da se zapitate šta zapravo gubite…
A možda ćete odlučiti da vam ne treba nikakva legitimna veza koja od vas zahteva legitimne odluke, koje legitimno menjaju vaš i život vaše dece i pronaći sebi neku diskretnu varijantu, koja će vam obezbediti sasvim određenu vrstu zadovoljstva u potpunoj privatnosti.
Aleksina Đorđević
