Zato što je on odrastao čovek, koji je već oblikovan vaspitanjem i uticajima i zato što nije moje da ga prevaspitavam i usmeravam. Volela bih da je to razlog. Ali to je onaj razlog, koji otkrijete posle dovoljno lošeg iskustva, koje ste stekle pokušajem da utičete na njega. Za njegovo dobro. Za zajedničko dobro. Za viši cilj.
Ah, ali to je sve sebično.
Jer, vi biste se bolje osećale, bile ponosnije na njega i više mogle da se na njega oslonite, kad bi se on reorganizovao u pravcu vašeg uticaja.
Zbog totalne nedelotvornosti, a zbog sebične potrebne da od muškaraca kakve imamo pravimo muškarce kakvi su nam potrebni, ženski uticaj je na zlom glasu. Zove se manipulacija.
Takođe se zove i džvanjkanje, ili još prostije i tačnije – kenjaža.
Jer kad ja njemu nešto napričam o tome kako bi on mogao vreme koje ima do nekog događaja, do određenog datuma, kada se dešava nešto što mu je važno, da iskoristi da se pripremi i još mu tačno objasnim kako on to treba da se pripremi, on čuje kenjažu. Prebacivanje, očekivanje, zahteve, naređenja. I oseća otpor. Šta ja imam njemu da pričam šta će on da radi? To je njegova stvar.
