Ono što muškarac ne oseća stvarno, jer možda nije opremljen emotivno i psihološki da to oseća, jeste da njegova stvar nije samo njegova stvar, ako utiče na vezu sa ženom. A utiče. To šta će preduzeti da pronađe novi posao, da se prekvalifikuje i doobrazuje, jer je jasno kao dan da u firmi neće dočekati penziju. Ili to da mu je ovo poslednja godina da najzad otkači tih nekoliko ispita koliko mu je ostalo i stekne diplomu sa kojom će imati širu perspektivu. Ili samo to da stavi na papir rate i otplate, da vidimo da li ćemo moći da planiramo odmor i da počnemo da ga uplaćujemo već u januaru. Ili samo to da bi mogao da se dogovori sa roditeljima da nešto ranije nego obično naruče drva, kako bi mogao da im pomogne, jer smo nešto planirali u periodu kad se to obično radi. Vrlo je malo muškaraca koji se neće narogušiti na naše praktične, zdravorazumske i pre svega obostrano korisne predloge, još je manje onih koji će pre nas razmotriti praktične opcije, a najveći broj preostalih deli se u dve grupe: oni koji će sabotirati svaki naš predlog i oni koji će popustiti i krenuti u akciju kad ih dovoljno iznerviramo.
Žene znaju kako funkcionišu njihovi partneri, tojest, u koju grupu spadaju. Bez obzira na to, najčešće ne odolevaju da vrše pritisak na one koji pritisak ne trpe, niti pokušavaju da prestanu da utiču na one koji zavise od njihovog guranja i cimanja.
Ali osvešćena žena, kojoj je dosadilo da manipuliše, koja ne želi nikome da kenja, džvanjka i kritikuje i koja je na teži način naučila da je čovek svoj samo kad se oslanja na sebe i kad najteže lekcije nauči kroz sopstveno iskustvo, prestaće da pokušava da utiče. I to će učiniti za svoje dobro. Ona nije odgovorna za postupke, planove i ponašanje svog partnera. Nego on. Ako ona mora da istrpi posledice njegove neorganizovanosti i neodgovornosti, ona će računati sa tim posledicama i neće se osećati loše, jer će uvideti važnost lekcije koju njen partner mora sam da nauči.
Bez njene pomoći. Odnosno mešanja. Odnosno uticanja. Odnosno manipulacije.
