I trebalo bi da je baš tako. Znali smo da je tako kad smo dolazili odakle dolaze duše i postaju nečije bebe. Zato smo odabrali naše majke i očeve. Jer su imali ono nešto od čega smo postali to što može da postane, ono što treba da postane.
Komplikovano? Ma ne.
Ezoterična saznanja, koja su mi bliskija nego Darvinova, uče nas da svaka duša ima svoj zadatak na zemlji i da u svakom životu ima šanse da ga ostvari. Sa tim znanjem biramo svoje roditelje (jer i njih poznajemo iz nekog života) i poveravamo im staranje o našoj duši u neophodnom telu. Oni treba da nam sa ljubavlju i razumevanjem pomognu da odrastemo proživljavajući iskustva koja će nas usmeriti ka ostvarenju zadatka.
Samo, to kad materijalizacija, odnosno život u telu počne, više niko ne zna. Obično. Po neki roditelj prepozna tu vezu sa svojim detetom i drži je se, iako dete nema aktivno sećanje.
Vaše dete, vaša srodna duša
Nastavak teksta pročitajte ovde.
