Veliki umovi francuske književnosti, poput Balzaka (Honoré De Balzac), Flobera (Gustave Flaubert), Voltera (Voltaire), kao i mnogih drugih, dali su svoj beskrajni doprinos književnom stvaralaštvu i ostavili iza sebe dela, koje su i mnogo vremena nakon njih interesantna čitaocima. Iz njihovih knjiga možemo saznati nešto o načinu života i razmišljanja iz nekih drugih epoha, ali možemo i uživati u izvanrednom stilu pisanja i interesantnim fabulama. Teško je izdvojiti nekolicinu autora, budući da je francuska književnost veoma bogata veličanstvenim piscima, ali ćemo izdvojiti neke upečatljive knjige za koje je svako čuo bar u nekom trenutku.
Izbor knjiga je napravljen po mom ukusu, ne postoji neka spoljna logika. Pisala sam u naletu inspiracije, vodeći se onim što mi se najviše dopada.
“Madam Bovari”
Glavni lik je lepa Ema (Emma) koja je, podstaknuta romantičnom literaturom, čitavog svog života sanjala savršenog muškarca koji će je voleti baš onako kako je to opisano u knjigama. Ona upoznaje Šarla Bovarija (Charles Bovary), prosečnog seoskog lekara sa nedostatkom ambicija, i zamišlja da je pronašla svog princa. Međutim, kako vreme prolazi, Ema sve manje može da podnese život žene običnog seoskog lekara u malom mestu u kome se ništa ne dešava i stvaran život počinje da je proganja kao utvara. Ona želi nekoga ko će da je voli, strasno i romantično, kao što su bile voljene heroine iz romana, želi zabave i život pun avantura i zanimljivih događanja. Njen duh čezne za velikim pustolovinama. Poziv na bal menja čitav njen univerzum. Nakon toga će uslediti niz događaja koji će iz korena promeniti smernu Emu. Upoznaće značenje reči ljubav, preljuba, strast, ali i reči kao što su gubitak, razočaranje, potpuna depresija. Početak njene avanture će je odvesti u ponor u koji će tonuti sve dublje i dublje, nespremna da se suoči sa sobom, prepuštajući se svojim maštanjima i negirajući život kakav je on bio.
Flober je na neki način tražio opravdanje za Emu u činjenici da nije imala prave uzore u detinjstvu. Odrasla je uz “pogrešne knjige” koje su joj dale sasvim drugačiju sliku života i zapravo te knjige krivi za Emine pogrešne ideale i ogroman raskorak koji je vladao između njenih maštanja i realnosti.
Bal koji je promenio sve…
“Čiča Gorio”
Knjiga prati život čiča Gorioa (Le Père Goriot) i njegovu moralnu i finansijsku degradaciju do finalne tačke. Kroz životne priče stanara pansiona “Voker”, u kome je Gorio stanovao, Balzak nam pruža sliku francuskog društva 19. veka. Roman je priča o čoveku koji je žrtvovao sve zbog očinske ljubavi prema svojim kćerkama. Njih je razmazio i pretvorio u beskrupulozne materijaliste, kojima su jedine vrednosti i želje bile uspon u visokom francuskom društvu i ostanak u istom. Pružio im je sve u želji da ih usreći, ali su zapravo postale veoma nesrećne. Njegova beskrajna ljubav je dovela do uništenja – kako njega, tako i njih. Ovde se može primeniti izreka: “Put do pakla popločan je najboljim namerama”.
Jedan od glavnih aktera je i mladi Ežen De Rastinjak (Eugène de Rastignac), koji je sa koferom punim snova i plemenitih ideja došao iz malog mesta u blistavi Pariz, ubeđen da će poštenim putem sebi izgraditi karijeru i napraviti put ka usponu. Surova realnost će ga ubrzo demantovati i shvatiće da u korumpiranom društvu, bez pravih moralnih načela, jedini put uspeha je put velikih kompromisa, koji prati moralnu degradaciju.
Sam naziv pansiona sve govori: “Za oba pola i ostale”
“Crveno i crno”
U smernu porodicu dolazi mladi učitelj koji će uzdrmati miran život njenih članova. Mladi i ambiciozni Žilijen (Julien Sorel), neadaptiran na mediokritet njegove sredine, rođen u pogrešno vreme, u pogrešnom okruženju, suviše inteligentan za svoje dobro, očajnički želi da se uzdigne iznad svoje zle kobi i da uradi nešto korisno sa svojim životom. U procesu izgradnje svoje ličnosti i karijere, zaljubljuje se u gospođu De Renal (De Rênal) i ta ljubav će ga navesti na nepromišljene postupke koji će ga koštati života. Ljubavna priča između mladog muškarca i starije, udate žene sa dvoje dece, koja će nju naterati da zaboravi na svoje principe, a njega na svoju glad za uspehom, završava se tragično po oboje. Stendal (Stendhal) je savršeno opisao ljubavnu priču, inspirišući se aferom iz realnog života.
Ljubav prkosi godinama
“Stranac”
Filozofski roman Kamija (Albert Camus) koji se bavi filozofijom apsurda. Glavni junak Merso (Meursault) je pomiren sa besmislom života i dolazi do spoznaje da je svejedno šta će uraditi i da li će na nešto pristati ili ne. Pitanja o svojoj budućnosti rešava na eci-peci-pec, ne pokazujući ni najmanju emociju ni za krucijalne životne stvari. Svaku odluku je doneo hladno, bez preteranog razmatranja, kao da se radi o nekom drugom, a ne o njemu, jer je smatrao da je nebitno šta će uraditi, budući da njegovi postupci ne mogu da donesu nikakve promene u svetu, niti mogu da promene njegov život.
Konzervativno okruženje ga osuđuje, ali ne zbog zločina koji je počinio, već zbog netipičnog ponašanja, zbog toga što ne odgovara profilu “regularnog coveka” i što ne odaje emocije tamo gde bi se očekivalo da ih pokaže. On tek u zatvoru dolazi do spoznaje da nije sve besmisleno i da je smisao u borbi, što je zapravo i Kamijeva filozofija koju ističe i u drugim svojim delima. Naime, dokle god se borimo i dokle god pobeđujemo prepreke koje je život stavio ispred nas, mi smo pobednici. Ne treba odustati ni u kom trenutku – ma koliko nam se činilo da to što radimo nije vredno truda.
Odgovori na večita pitanja se nalaze u nama samima
“Kandid”
Još jedan filozofski roman, ovoga puta iz pera čuvenog Voltera. Njegov sarkazam i prezir prema francuskom društvu svoga vremena izbijaju iz svakog slova njegovih dela. Inteligentan i buntovan, Volter se često našao na optuženičkoj klupi od strane režima zbog svog otvorenog protivljenja istom. Njegov Kandid je pun simpatičnih dosetki koje čine njegov život iz dana u dan. On je simbol prosečnog čoveka, naivan i neprilagođen nepravdama kojima ga izlaže sistem. Njegov optimizam nailazi na bezbroj razočaranja i poteškoća koje snalaze običnog čoveka. Kroz njegove reči Volter ismeva religiju, teologe, društvo, vojsku, vladu – sve odlučujuće segmente tadašnjeg društvenog uređenja. Čuveni zaključak: “Treba obrađivati svoj vrt” (Il faut cultiver notre jardin), govori nam da treba da radimo na sebi, pre nego da težimo ka tome da menjamo svet.
Kandid u suočavanju sa životom
Tekst: Nataša Novaković
