Čitajte deci. Ili neka čitaju sama. Samo da se čita!
Živimo u vremenu u kojem je knjiga postala zanemarljiva. U poslednjih nekoliko godina, moramo priznati, situacija se malo poboljšala. Ali kako većina ljudi kupuje knjige samo da bi ih kupila, da bi se uz to pohvalila komšiluku i tako sredini nametljivo pokazala svoju “načitanost”, ne možemo baš sa širokim osmehom na licu tvrditi da su promene korenite. Ali možemo da nastavimo da se borimo! Moramo da, bez prisile i nametanja, našu decu, ali i onu koja će tek doći, naviknemo da čitaju. Samo tako će naučiti da razmišljaju. Samo tako će biti sposobna da svoju urođenu maštu, koja je u tom razdoblju života najplodonosnija, raspale, osnaže i upotrebe. Samo tako će biti sposobna da budu srećna. Pa i ako nalete na zle delove priča, kakvih ima svuda, a ponajviše u životu, biće u stanju da ih prepoznaju kao “zle”, i težiće da ih otklone. Vreme je da vaša deca ostave video-igrice u kojima je jedina mašta bezbroj načina kako da se nekome oduzme život, i prepuste se svetovima u kojima će takve scene, ukoliko ih ima, biti samo primeri “kako ne treba”.
“Morga, čarobnica vetra”
Serijal knjiga pod nazivom “Morga, čarobnica vetra” od Muni Vičer (Moony Witcher), poznate italijanske spisateljice za decu, jeste priča koja nikog neće ostaviti ravnodušnim! Namenjena je prvenstveno deci od desetak godina, ali zbog elemenata fantastike i akcije, neće biti dosadna ni starijima. Prvi deo trilogije objavljen je u Srbiji za Sajam knjiga 2010. godine. Svaki sledeći nastavak izlazio je na godinu dana, da bismo sada, konačno, imali celokupnu priču, zaokruženu i upotpunjenu.
Siže sa poleđine knjige
“Godina petstota, planeta Emios. Morga ima dvanaest godina, crnu kosu, plave oči i ljubičaste pegice. Zahvaljujući magičnim veštinama kojima ju je naučila bela bramanka, Morga ume da čita nebo gledajući u oblake, oseća vetar koji joj govori kuda da ide, pije kišu kako bi pročistila misli i osluškuje tišinu kako bi otkrila tajne energije. Na planeti koju obasjavaju tri meseca, ona je jedina “nesavršena” jer u sebi nosi ljudski “DNK”, zabranjen Vladozakonom farona koji su čitavom narodu izbrisali sećanje na emocije.
Zašto ova knjiga?
Muni Vičer je stvorila svet sličan našem, gde je suština ljudskog bivstvovanja u samom početku zasečena. Ljubav je zabranjena! Ali protagonisti se, bez imalo straha, opredeljuju da se za nju bore. Ljubav kao kategorija, kao osećanje, kao stanje, kao način života, važna je za svako biće, a ponajviše za biće u razvoju. Morga i njena mama, Morga i njen tata, Morga i bela bramanka, Morga i njen ljubimac, Morga i njeni prijatelji, i na posletku, ali nimalo manje bitan odnos – Morga i njena simpatija, dečak po imenu Jari. Imamo nekoliko vrsta ljubavi, a opet je u osnovi isti pojam. Pored ljubavi, autorka romana ističe i druge životne vrednosti kao suprotnosti okoreloj zlobi farona koji vladaju planetom Emios, čime “Morga, čarobnica vetra” dobija i didaktički karakter.
Najveća magija spisateljskog pera Muni Vičer jeste količina mašte kojom se koristi u stvaranju priče. Svaki čitalac biće uvučen u pregršt čarolija, magičnih predmeta, recepata karmičke medicine, alhemijskih bućkuriša, lepota jedne nove planete ograđene mržnjom. Kako knjiga na kraju ima dodatak sa Rečnikom nepoznatih reči, opisima godišnjih doba planete Emios, upustvima za pravljenje magičnih ogleda i pokretanje magija vetra, kao i pesmom koju je Morga napisala, čitanje postaje jedan vid igre, pa uz to i zabave.
Pošto se čitajući ovaj roman mogu pronaći skrivena značenja i metafore osuda društva koje u stalnoj težnji za savršenstvom zaboravlja na životne vrednosti priklanjajući se mržnji, i pošto su akcija i dinamično pripovedanje sveprisutni, “Morga, čarobnica vetra” neće biti dosadna ni odraslima, i često će nas podsetiti da nikada ne treba da prestanemo da volimo, maštamo i borimo se za slobodu i sopstvene ideale!
Uživajte!
I ne zaboravite… Čitajte deci. Ili neka čitaju sama. Samo da se čita!
Tekst: Đole Manić