Ta ima po jednog na svakom prstu, komentarišu dušebrižnici, samo zato što znaju, jer nju totalno baš briga šta ko zna. Ona ne krije ništa, ne polaže račune nikome, ne pripada nikome i organizuje sebi zabavu onako kako joj odgovara.
Tako to barem deluje sa strane.
Ni jednoj ženi zapravo ne odgovara da ima nekoliko ljubavnika, takvo balansiranje ume da bude iscrpljujuće, naročito ako oni smatraju da polažu neka prava i ako žele da budu nešto više nego samo ljubavnici.
Ali, samostalna žena će uzeti ono što joj život pruža, bez mnogo gorkog premišljanja o tome da joj život zapravo to nameće.
Nema nikog ko može da joj bude partner i da sa njim podeli život?
Pa dobro.
Onaj mladić je vrlo zainteresovan za njenu zrelost i iskustvo.
Onaj gospodin je privlačan, ugledan i imućan, pravi šarmer, koji proživljava opadajuću moć srednjih godina. A hoće nju, a ne neku klinku. Lepo. To je stvarno, stvarno, stvarno kompliment.
Njen trenutni ljubavnik neće trpeti zbog njih, to je sigurno.
Ionako ne stiže da se vidi sa njom više od jednom u dve nedelje.
A ona može više. I uzbudljivije. I kvalitetnije i kvantitetnije.
Možda ona to sve želi sa svojim regularnim ljubavnikom. Možda želi i mnogo više od toga. Ali on ne želi. Ne izjašnjava se, izbegava temu, drži je na distanci, ali ne želi da je izgubi. Odgovara mu tako. Povremeno, bez mnogo zbližavanja. Takve veze umeju da potraju godinama, doduše, a zbližavanje je neminovno.
Pa, dok on smisli šta mu treba, ona nema te godine za gubljenje. Svaki dan koji prođe, prošao je zauvek i još malo nas udaljio od arogantnih mladalačkih izbora.
I omogućio nam mudre matoračke izbore, koji umeju da budu sasvim razuzdani i sebični, jer iza njih stoji pun autoritet.
Dakle, dok on misli da ima još vremena, ona ne gubi vreme.
Prihvata i mladića i šarmantnog gospodina.
Svaki od njih joj imponuje na svoj način. Sa obojicom neizmerno uživa. I vrlo su joj dragi. I krajnje je opuštena i nezahtevna i neopterećujuća – može joj se, oni nisu njen prvi izbor, oni su samo posledica njene spremnosti da obezbedi sebi zabavu i uživanje, da se oseća kao žena, moćna, samouverena, poželjna i divna u nečijim očima. Ona samo to očekuje od njih. A oni joj to rado pružaju.
I tako, nije da ona baš ima nekog na svakom prstu, ali balansira sa trojicom ljubavnika. Prema njima ima različita osećanja. Različita očekivanja i različita razočarenja. Nekako je svaka od tih veza uspela da potraje, zato što je povremena i neobavezna, a muškarci rado ostaju uz ženu koja ih ne opterećuje, ne postavlja rokove i nema zahteve. Čini im se da ona hoće isto što i oni i onda mogu da se opuste.
Ona možda blista i deluje mnogo mlađe, oseća se sveže i vitalno – što je sasvim dovoljno i što je najbolji mogući učinak uzbudljivog seksualnog i emotivnog života. U tome čak postoji i neka vrsta stabilnost i predvidivosti. Razradila je taktike, nije joj teško da slaže, jer ona nikome i ne polaže račune, samo štiti svoju privatnost.
To što bi možda želela da se vrati kući i vikne s vrata dušo, stigla sam, to je samo želja. A želje se često ne podudaraju sa potrebama. Ona možda živi tačno ono što joj je potrebno, da bi bila zdrava, mlada i očaravajuća. Možda bi od ostvarenja svoje želje i smirivanja uz nekog zvaničnog muškarca omatorela i razbolela se za dva dana.
I zato, ona poštuje izbore koje joj život naizgled nameće, jer je to možda najbolje što život nudi.
I svaka joj čast.
Aleksina Đorđević