Da li nas ovo razmišljanje čini bližim odgovoru na pitanje šta je vernost, šta prevara i gde postaviti granicu? Ne verujem. Jedino budi novu dilemu – ako ne postoji apsolutna vernost, zašto je onda deklarativna vernost toliko bitna? Zašto zbog prevare, ma koliko banalna bila, pucaju veze i brakovi?
Valjda me ne vara, ako se samo dopisuje…
Verujem da je odgovor u poverenju. Jednom kad izgubite poverenje u partnera, ili on u vas, nema tog atheziva koji može sastaviti polomljeno. Bilo zbog prevare, ili nečeg drugog, kad nema poverenja između partnera, onda nema traženja i pružanja oslonca, a bez toga veza prestaje da ima dubinu i svodi se na puko tapkanje u mestu i sporadičnu razmenu telesnih tečnosti u iščekivanju da vas taj neko opet zajebe… a to postaje previše komplikovano. Zato je lakše napraviti rez, odbolovati i krenuti iznova s nekim drugim. Kome verovatno, ni krivom ni dužnom, nećete verovati.
Ako nemate svih ovih dilema, po glavi vam se ne vrzmaju potencijalni partneri i ne biste ni pogledali nikog drugog do onog ko je upravo pored vas – budite presrećni i uživajte u tom osećaju dok traje. Jer će vas i to proći jednog dana.
Milica Novaković
