Vino je evoluiralo još od pamtiveka kao deo evropskog života, kulture i ishrane. Proizvodnja vina nastala je u Evropi sa razvitkom Rimskog carstva koje se širilo po Mediteranu kada su postavljene osnove mnogih vinskim centrima koja postoje i danas. Čak i tada je pravljenje vina bila precizna veština koja je podrazumevala veštinu poznavanja različitih tipova grožđa kao i različite tehnike koje je potrebno primeniti pri njegovom gajenju i branju. Za čuvanje i prevoz vina su se najpre koristila burad, da bi se flaše uvele kasnije. Vremenom, pojedine oblasti stekle su reputaciju kako proivode dobro vino. Kako se proizvodnja vina progresivno poboljšavala , njegova popularnost podrazumevala je i otvaranje sve većeg broja taverni (*vinski podrum/lokali koji služe samo vino) koje su postale najnormalnija pojava širom Carstva.
Kultura vina prethodi pojavi Rimljana: u drevnoj Grčkoj, vino je bilo predmet hvale pesnika, istoričara i umetnika, a često ga je i Homer pominjao u svojim delima. U Grčkoj je, međutim, vino smatrano privilegijom i pili su ga samo ljudi više klase. Dionis, grčki bog vina, je govorio ne samo o opojnosti vina već i o njegovom društvenom uticaju. Na vino se gledalo kao na promoter i predstavnika civilizacije, zakonodavca, ljubitelja mira – kao na zaštitnika bogova poljoprivrede i pozorišta. Prema spisima drevnog istoričara Tukidida, ‘narodi Sredozemlja izašli su iz varvarizma kada su prihvatili masline i vino.’
Evropljani su konzumirali vino i tokom mračnog srednjeg veka. Ovo je delimično bio slučaj i zato što voda nije bila naročito zdrava, a vino je bilo ukusno te je bilo odgovarajuća alternativa koja ide uz obroke. Istovremeno, vinogradarstvo je napredovalo zahvaljujući ratarstvu koje se razvjalo u manastirima širom kontinenta i izrodilo neke od najboljih vinograda u Evropi. Benediktinski monasi, na primer, postali su jedni od najvećih proizvođača vina iz Champagne, Burgundy, i Bordeaux regiona u Francuskoj, kao i Rheingau i Franconia regiona u Nemačkoj. Trgovci i ljudi višeg staleža konzumirali su vino uz svaki obrok i uvek su imali zalihe u svojim podrumima.
Tokom 16. veka vina su postala izuzetno cenjena i postal su sofisticirana zamena za piva, i kako su počele da se razvijaju različite sorte vina, potrošači vina su počeli da konzumaciju ovog pića da gledaju drugačije. Počeli su da razgovaraju o dobrim i lošim stranama vina id a ga konzumiraju sa većim gustiranjem nego do tada. Elizabetanska Engleska proslavila je neke od i danas poznatih pisaca i pesnika, među kojima je, svakako i Šekspir. Šekspir je primetio da je ‘vino je ljupko stvorenje ako se pametno koristi’’ i time je implicitno stavio do znanja da je zloupotreba vina uzela maha. Šekspirovska era je doživela i dolazak ispravne vode za piće u London, pa je indistrija vina dobila drugačiju konotaciju u novom dobu!
Iako je 19. vek smatran za zlatno doba vina za mnoge regione, nije sve prošlo lako. Oko 1863. godine mnoge francuske loze zapatile su bolest izazvanu Phylloxera aphid-om, koja je isisavala sok iz samog korena grožđa. Kada je otkriveno das u vina u Americi otporna na Phylloxera aphid-u odlučeno je da se američka vina zasade u francuskim regijama. Na ovaj način stvorena su hibridna grožđa i veću raznovrsnost vina. Takođe, u ovom period francuski vinari presilili su se u region Rioja u Španiji gde su učili lokalno stanovništvo kako da ga obrađuju.
Tokom poslednjih 150 godina, proizvodnja vina je postala i umetnost i nauka. Razvitak rashladnih uređaja omogućio je proizvođačima vina da kontrolišu temperaturu vina i održavaju ga svežim. Mada se proizvođači vina sučeljavaju sa sve većim zahtevima sa porastom tehnologije, ipak im ta ista tehnologija omogućava da zadrže kvalitet vina na zavidnom nivou!
Odnos koji danas postoji prema vinu i njegovoj konzumaciji je zasnovan ne samo na dobrom ukusu koji se servira nego i na svesti o tome koliko je veliki posao proizvesti vino dobrog ukusa. Vino je visoko cenjen napitak širom Evrope i Amerike, a njegov postojanje stoji kao svedok od davnina visokorazvijene evropske kulture.
Tekst: Maja Luković