Kada se organizuje nekakva proslava, nabavka i briga o pićima u toku večeri isključiva je dužnost domaćina. On će prema predviđenom jelovniku osigurati pića i pobrinuti se da ona budu propisno servirana gostima. Međutim, često ljudi nisu sigurni kako se koje piće pravilno servira. Danas ćemo vas naučiti, tako da više nikada nemate tremu, ma ko vam dolazio u goste.
Aperitivi se piju pre jela kako bi otvorili apetit. Kao aperitiv mogu se poslužiti sve vrste rakija, vodka, vermut, martini, šeri, porto vina, džin-tonik i slično. Uglavnom sve što je visokopostotni vinski ili biljni destilat, suva i slatka porto vina, a i bezalkoholna gorka pića. Aperitivi se poslužuju hlađeni na tri stepena, a piju se pre jela i zauzimanja mesta za stolom.
Pivo se poslužuje hlađeno, takođe na tri stepena, uz predjelo.
Belo vino služi se uz jela sa belim mesom, teletinom i ribom. Roze se pije uglavnom uz ribu, a služi se poput belog vina, rashlađeno na 7 do 11 stepeni.
Crna vina se po pravilu piju uz tamna mesa, a to su prvenstveno govedina, jagnjetina, svinjetina, pačetina, biftek, kao i sve vrste divljači. Piju se nerashlađena, na sobnoj temperaturi, znači između 19 i 21 stepena.
Penušava i slatka vina poslužuju se uz slatka jela i razne deserte i to na temperaturi od tri stepena.
Digestivi su pića koja se poslužuju nakon jela, uz kafu, a to su razni likeri, konjaci i vinjaci. Služe se takođe nerashlađena, na sobnoj temperaturi.
Za one koji nisu ljubitelji alkohola, poslužite sokove ili mineralnu vodu, rashlađenu na temperaturu od tri stepena.
Stručnjaci smatraju da se uz tvrde, rezane sireve kao što su ementaler, gauda ili trapist služe jaka i bela i crna vina. Uz mekane sireve se piju mlada i lagana bela vina. Tako postoji propis uz koja jela se piju koja tačno vina, ali su danas odstupanja od pravila uobičajena. Čak i u dobrim restoranima, poručujete vino po ukusu, koje vam prija i slobodno ga konzumirate tokom celog obroka. Ono što je ipak i danas važno je da čašu nikada ne napunite vinom, najviše dve trećine do vrha.
Lenka Gatić