On je raskinuo sa vama. Možda kukavički i nedolično vezi koju ste imali, a možda je samo prekinuo agoniju, koja je upadljivo trajala već neko vreme, a vi ste se izmakli i samo čekali. Da vidite, hoće li skupiti petlju da vam kaže da hoće da raskine. Ili ćete samo jednog dana čuti da je našao devojku. Koliko god da ste znali šta se sprema, da vam je možda i laknulo, ipak ste povređeni. Treba vam taj potop koji nastupa posle raskida. To je vreme pročišćenja, u kome se najpre potapate suzama. Mora da se otplače. Žene se tako leče. I muškarci bi, kad bi mogli. Ali njih suze još više vezuju. Naopaki stvorovi.
Ako ste vi ta koja je rešila da raskine vezu, to samo znači da je on postao totalno nepodnošljiv, da vas je potpuno izdao ili da se toliko udaljio i odgurnuo vas, zato da ne bi morao on da raskida, da biste preuzeli odgovornost. I preuzmite je. I spremite se za potop.
To što je odluka vaša, ne znači da nije došlo vreme plakanja.
Iskoristite taj period. Ožalite kako valja. Osetite kako se bes i ljutnja smenjuju sa tugom i žaljenjem. Preispitajte se. Sto puta. I opet. Ne zato da biste se uverili da je trebalo da raskinete, nego da biste integrisali iskustvo, primili ga svim srcem i dozvolili procesu pročišćenja i isceljenja da se odigra svojim tempom.
Trebaće vam neko vreme.
Posle prvog talasa potopa, sledi usamljenost i tupost. Pa opet talas.
Pa onda, promiskuitet. Ili barem jedna, dve, besmislene avanture, koje će vas uveriti da ste žensko, da ste privlačni, da i dalje osećate, reagujete i doživljavate. Treba tako, površno. Ne možete biti stvarno spremne za vezu, dok ne prođe neko vreme, dok se svi talasi ne povuku. Dok ne osetite da ste čista srca, da ste oprostili i sebi i njemu i da ste u stanju da iznova gradite vezu.
A onda sledi još jedan period usamljenosti.
Jer ste oprezniji, jer ne želite da ulećete u nešto površno, jer dobri muškarci ne padaju s neba, jer je izbor sužen, kad niste spremni na bilo šta, samo da bi sebi skrenuli pažnju, da biste se utešili.
Neko vreme činiće vam se da nema nikog za vas. Tu je negde i trenutak za još neki talas ili barem talasić, onda kad ste mislili da je potop već prošao. Takođe, tu se krije trenutak recidiva.
Bivši zna da se pojavi, kao da je namirisao da ste opet stabilni, a još uvek ranjivi – idealan momenat za vaskrsnuće.
Nemojte zamerati sebi ako nemate ni snage ni želje da se tome oduprete. Probajte ponovo. Dajte šansu onome za šta ste već sigurni da je gotovo i da nema šanse. To je deo procesa. Možda prođe još neko ozbiljno vreme, za koje će vam se činiti da ste obnovili vezu, da se volite još više nego pre i da je sada sve u redu. Što više vremena prolazi, a da je veza samo obnovljena, da ne vodi u zajednički život, zajedničke ciljeve i planove, to će vam biti jasnije šta je na vidiku. Još jedan raskid. I još jedan potop.
Ovaj put će sve biti intenzivnije i mnogo kraće. I definitivnije.
Imaćete veoma jasan osećaj da ste morali kroz to da prođete ponovo, da biste se napokon iscelili. Došli k sebi.
Toliko, da vam ideja da budete sami dok ne sretnete nekoga sa kojim ćete ostvariti vredno i kvalitetno zajedništvo, više nije strana i zastrašujuća.
Čestitam, preživeli ste potop.
Aleksina Đorđević
