Oni preteruju. To su poruke na svakih pet minuta, nedostaješ mi, jedva čekam da te dodirnem, to je do jaja patetično. Meni je romantično kad nam se piški u isto vreme.
Reče tinejdžerka i postavi granicu između romantike i patetike očiglednu kao Kineski zid.
Stvarno, neki parovi preteruju. I kad su baš mladi i kad su stariji, to je ista vrsta preterivanja. Ona koja bode oči svima u društvu i tera ih da komentarišu kako su ljigavi, non stop se ljube, ne odvajaju se, smaraju, kao da se pretvaraju u druge osobe kad su zajedno. Sa svakim od njih nasamo svi dobro funkcionišu. Ali kad nastupe kao par, nepodnošljivi su.
Zaljubljeni parovi koriste svaku priliku da budu zajedno i nije ih briga koliko su dosadni i nefunkcionalni u društvu kao par. A opet, ako odbace društvo, jer u suštini jedino žele da budu sami, društvo isto ima zamerke. I tako zalepljeni zaljubljeni par kobajagi ima društveni život, a u stvari samo vide jedno drugo.
Baš je to slatko. I romantično, raspilavljuju se neki.
Drugi bacaju peglu.
Ima parova, koji čak i kad su vrlo zaljubljeni i vrlo mladi, umeju da funkcionišu u društvu. Da se zezaju, da budu opušteni i pristupačni, da ne provode sve vreme stisnuti jedno uz drugo. Jer nisu skloni toj patetičnoj romantici, ne provode mnogo vremena očarani zvezdama koje im sijaju u očima, na koncertima više vole da skaču i luduju, nego da se stisnu i ližu, kao da su sami. Ni kad ostanu sami, ne podležu lošoj poeziji, razgovaraju da bi se bolje upoznali, razmenjuju nežnosti da bi uživali, osećaju se opušteno i prirodno jedno uz drugo, nisu stalno pod nabojem osećanja.
