Ona ne laje, ne oblizuje šape i ne čeka gazdu ispred ulaznih vrata. Ne maše repom, ne zadovoljava se time da “glođe kosku” i ne skače pospana iz kreveta svaki put kada gazda uzvikne njeno ime. U osnovi, ona je krhka žena koja bi želela da postane “kučka” ne bi li zadržala muškarca; žena koja je proslavila knjigu “Zašto muškarci vole (i žene) kučke” – a još uvek se nije udala. Ona traži magičnu formulu za sreću.
ᴥᴥᴥ
Pročitala sam knjigu i nisam se udala, niti je iko posle nje “sekao vene” za mnom. Doduše, nisam to ni želela, ali zar nije to upravo ono što ova knjiga svojim naslovom obećava?
Saveti tipa: kako biti nedodirljiva, stalno zauzeta, ostavljati ga u utisku da si okružena muškom pažnjom, staviti ga na čekanje – nisu urodili plodom. On nije poludeo za mnom, niti me je “jurio” brižljivo odabranim vereničkim prstenom (za koji sam unapred imala plan da glumim kako me ne dotiče, kao prava “kučka”). – Da li vam je ovaj scenario poznat?
Šalu (i sarkazam) na stranu, saveti iz knjige nisu ono što bih sledila po svaku cenu i više je razloga za to.
Najpre, zamenimo reč “kučka” jednim malo dužim i boljim opisom: dostojanstvena, samouverena, svoja. Ako pođemo od toga, takvoj ženi nikakva knjiga kao magična formula uspeha nije potrebna. Dostojanstvo joj ne dozvoljava da glumi nedodirljivost, njena samouverenost ne zahteva da je neko juri i čeka, ona je svoja i samim tim dovoljno poželjna.
Takođe, ova žena je dostupna muškarcu koji joj se dopada. Ona ima hrabrosti za to, jer nema čega da se boji. A ponajmanje je željna lažno izazvane ljubavi time što je povredila ego muškarca. Ona zna koliko vredi, ne igra igre, ne kuje plan za “osvajanje”, već je ona ta koju treba osvojiti.