U intervjuu sa Žanom Poliakov ušetali smo u svet lepe pisane reči, pozitivne energije i inspiracije. Upoznajte Žanu i delić onoga što čini njen svet.
WANNABE MAGAZINE: Pripremajući se za ovaj intervju zaplovila sam prvo u online svet i ono na šta sam naišla je vaš sajt www.zanapoliakov.com. Jednostavan dizajn, lepa pisana reč, beskrajan šarm i pozitivna energija. Šta za Vas predstavlja ovaj online kutak?
ŽANA: Moj web site. To je sad mesto gde se nalaze razne fotografije, tekstovi i informacije o mom radu i meni, a ranije se taj prostor zvao A Journal of a Wannabe Hipster, mnogo pre hipstera i mnogo pre “Wannabe” magazina; moraću i taj segment jednom da uploadujem – sad je već deo ancient historije. A pošto je istorija već prošla nedelja u ovom velikom ubrzanju, ljudi informacije traže uglavnom online i ne sećaju se ničega što je bilo pre njihovog vremena ili trenutka dok nisu seli za računar. Fascinantno, ali tako je.
Upravo tome i služi taj web sajt – da uhvati neuhvatljivo i ostavi neki trag u vremenu. Sad baš razmišljam kome da ostavim passworde da vodi računa o mom sajtu kad odem u u drugu dimenziju, ili ko će se baviti mojim afterlife-om na Facebooku i Twitteru, i svim ostalim mestima za druženje i razmenu.
Završili ste Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu, bili urednik magazina “Sensa”, u umetnički svet ulili svoj talenat, kreativnost i podelili je sa ljubiteljima iste, ponosno koračate domaćom literarnom scenom… Pored svega ovoga, šta smatrate svojim istinskim uspehom?
Ništa. Uspeh je kategorija mediokriteta, i obično znači poređenje sa drugima. Ja se zabavljam dok radim šta god to bilo i to mi je jedini parametar uspeha. Ako mi nije zabavno, onda je neuspešno.
Sad sređujem baštu, to me uzbuđuje čitavog dana jednako kao i to što treba da mi izađe “Soul Journal” sad. Konačno sam napravila divno dizajniranu svesku za zapisivanje, nešto kao radna sveska uz “Soulfood”. A isto tako sam pokrenula i novi projektić koji se zove “SoulKitchen by Žana Poliakov” (već neko vreme pišem kolumnu za “Lepotu i zdravlje” pod tim imenom, u izdanjima izdavačke kuće Adria media, poput “Elle” magazina, kao i u magazinu koji sam napravila a zove se “Sensa”, gde sam zabranjena. Trenutno je to je dosta zabavna priča). No, “SoulKitchen” su Bahove cvetne kombinacije za različita emotivna stanja, smislila sam im super imena poput “Hrabro srce imaš”, “Let Go”, “Let God”, “Odmori me”, “Obnovi me”, “Pronadji svoj put”… za zbunjene i izgubljene. Više sam u Healing Arts, a zapravo mislim da je to i jedini koncept umetnosti novog doba. Umetnik radi na sebi i jedino što ima je state of mind i polje oko sebe – i to je ono što prenosimo drugima. Ljudi prvo osećaju a onda znaju. Ponekad ne morate ništa da govorite a sve osetite, uostalom pogledajte rad Marine Abramović. Prolazi kroz strah i prolazi kroz bol i suočavanja, njen svaki rad je rad na sebi, prevazilaženje nekih granica, kako se ona menja tako se menja i svet oko nje.
“Ja se zabavljam dok radim šta god to bilo i to mi je jedini parametar uspeha. Ako mi nije zabavno, onda je neuspešno”
