Fenomen kome podležu sve žene, vezan za obavljanje kućnih poslova, tiče se posebne inspiracije koju one dobiju da prevrnu sve naglavačke i naprave veliko spremanje iako su samo htele da usisaju i obrišu prašinu.
Žene se sa posebnom strašću bacaju na pretresanje kuće, grube poslove koje mesecima odlažu, kao što je pomeranje nameštaja ili uređivanje tavana, ili na sortiranje svega što treba da se baci, kad su pod pritiskom neizvesnosti. Prosto nije moguće sedeti opušteno, dokoličiti, uživati u čitanju i čekati da stignu rezultati nekog zdravstvenog testa, za koje sumnjate da neće biti dobri, a nadate se svim srcem da zapravo hoće. Ili dok očekujete da se neko javi, a on se nikako ne javlja. Bilo šta što vas jede i pritiska i zavisi od nekog drugog, a ne od vas i treba da vam stigne u vidu telefonskog poziva ili na šta prosto morate da sačekate nekoliko dana, neće vam dati mira ni na trenutak. Nećete moći ni da spavate, a nećete želeti da se trujete smirivalicama, da se ne biste uspavali. Bićete preosetljivi, nervozni i brecaćete se na decu, brljaćete na poslu, skočiće vam pritisak, poželećete da se ošišate i ofarbate, što ćete možda i učiniti, a onda, ukoliko se vreme čekanja produžava (a nekad je pet minuta isto kao pedeset sati) krenućete da zaposlite ruke i izbacite taj neizdrž. Napašćete sudove, kupatilo, police, podove, trešćete ćebad i usasavati kao da nameravate da preorete tepih. Radićete sto na sat i nećete ni primetiti koliko ste prilježne i temeljne u stvarima koje su vam mrske i obično ih odradite na brzinu i ofrlje, sa pomišlju sledeći put ću to detaljnije, sad ne mogu da stignem.
Napadi vrednoće umeju da budu i posledica nečiste savesti i dok premišljate šta da uradite, kako i koliko da priznate i kakve su vam opcije posle saopštavanja neprijatne istine, mozak će pronaći optimalna rešenja podstaknut energijom tela kome je uključen autopilot. Vi se pokrećete i radite, žustro i fokusirano, nema rasejanosti, svaki pokret je ekonomičan, ne raznosite bezveze preraspoređujući džumbus, nego krčite, kao da probijate put kroz trstik. I onda primetite da vam je um sve vreme zauzet i da radi dvesta na sat, a toga postanete svesni tek kad izgubite brzinu i ritam i zastanete u poslu.
Žene izgleda imaju potrebu da se fizički angažuju kad su uznemirene i pod pritiskom, kao što muškarci imaju potrebu da se opuste, jer slabo podnose pritisak.
To opuštanje oni obično sprovode kroz opijanje, ili ako kojim slučajem nisu skloni alkoholu i traćenju vremena sa društvom u kafani, onda otpuštaju stres kroz neki sport kojim se pasionirano bave. Možda će i neki od njih zabiti nos u radionicu, ako imaju majstorske sklonosti, ali pre će biti da će se majstorisanjem baviti svakodnevno, odvajajući tako vreme za sebe, na način na koji se žena recimo bavi baštom ili pletenjem.
Pletenje i heklanje su takođe odlične koske za um – jer um je glupavo pseto, kome morate dati nešto da glođe, nešto što će pukim kretanjem i koncentracijom uključiti automatskog pilota, dok se vi bavite važnijim pitanjima, ne nekom dubljem nivou uma.
Ima mnogo takvih kostiju za pseto uma, ali kućni poslovi su idealni, jer ne morate ništa da smišljate i da organizujete. Samo krenete, pa čak i ako ste juče sređivali, sigurno ćete imati šta da radite.
Ovakve olujne akcije rezultiraju zdravim umorom, pa ako se stresno stanje produžava, bar ćete moći da spavate i da se zaboravite do ujutru.
Kreativni poslovi ne angažuju um na ovakav način, jer ne uključuju automatskog pilota. Oni vas obuzmu potpuno i u njima možete pronaći zaborav i izolovati se od realnosti na kratko, ali obično rmbanje je puno delotvornije, zbog različitih umnih frekvencija koje koristi i zbog energije kojoj je baš potrebno da se izbaci eksplozivno i usmeri na žustro delanje.
Aleksina Đorđević
