Mnogo me žulja kad od žena čujem kako smo same tražile to što nas je snašlo. A kao snašle su nas posledice emancipacije. Danas je svaka zaposlena žena majka naprosto superheroj. U Srbiji superheroj na kub, jer možda nije ni zaposlena. Da li smo mi to tražile? Priliku da preuzmemo sve odgovornosti i da padamo na nos od posla? Ček’ malo.
A kako je živela tvoja neemancipovana baba? Kao gospođa, možda? Svaka čast, ti predstavljaš onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Moja je padala na nos od posla. Ratna udovica, sa nešto bedne penzije i troje dece, koju je trebalo prehraniti, obući, školovati. A ta moja baba jeste bila gospođa, iz stare gradske porodice. U kojoj je otac sve prokockao. Izložio svoju ženu i troje dece izazovima opstanka. Rat je došao posle, ali baba je već bila istrenirana u opstajanju bez muškarca. Rodila je svega troje dece, jer je nekoliko uspela da pobaci. Seoska babica joj je pomogla u tome. Pletaćom iglom.
