1/3

Deca postavljaju najšašavija pitanja, koja će ti razneti mozak svojom suštinskom, ubodnom jednostavnošu, koja obično ubada u centar tvoje roditeljske kompetencije. Ako misliš da se ne može razgovarati sa trogodišnjakom o pitanjima inkarnacije, o filozofiji, duši i smislu života, ljuto se varaš, ali to je samo zato što – nemaš decu. Roditelji znaju – makar znaju u kakve ih brejnstorminge deca bacaju jednom rečenicom koju su jedva sposobni da sklope jer tek što su počeli da govore relativno razumljivo – i kad ne znaju kako da vode ove teške razgovore. Postoji samo jedan recept – odgovaraj onako kako te pitaju. Skroz suštinski, iskreno i ubodno, deca to razumeju. A znaš da su razumela po tome što posle neko vreme više nema pitanja o toj temi – to znači da je odgovor shvaćen i prihvaćen.

Dete od tri godine može da postavi pitanje tipa “a da li ću ja da umrem?” od čega ćeš ti malo da umreš iznutra. Naravno, slede pitanja o tome da li ćeš ti umreti, a verovatno i nabrajanje članova porodice i prijatelja. I pitanje da li će svi umreti, kao i zašto se umire. Spremna? Da odgovoriš na duhovno, ezoterijsko, filozofsko, kosmičko i religiozno pitanje na koje niko nema jasan, suštinski, ubodan odgovor na jeziku trogodišnjaka? Naravno da nisi, a nećeš biti ni posle ovog teksta, jer osim imanja deteta ne postoji trening koji bi te pripremio za ovakve razgovore. Ako si religiozna, izvući ćeš se sa odgovorom da duše odlaze kod Boga na nebo, ali ako nisi, ili ako veruješ u reinkarnaciju, imaćeš malo više posla da objasniš činjenicu da je smrt deo života i da ljudsko telo ima rok trajanja (ali ne i duša). Srećno sa ovim objašnjenjima. Ako ti nešto genijalno padne na pamet, podeli sa svojim prijateljicama, biće im potrebno to znanje. Još bolje, napiši neki blog, da bude dostupan svima, možda neko pronađe u njemu dragocene informacije.

roditeljstvo1 Uvrnute stvari o kojima nemaš prilike da razgovaraš – dok ne dobiješ decu

Editors choice