Emotivna ucena nauči se od malih nogu. Spada u kućno vaspitanje, za kojim posežu majke kojima se čini da treba da nadmudre svoje dete. Kad ništa ne pomaže, potezanje ljubavi je najjači argument.
Ne postoji dete koje ne voli svoju majku. Ne postoji dete koje nije potpuno bespomoćno pred majčinom emotivnom ucenom.
I pošto mu nikako nije jasno kakve veze ima njegova ljubav prema majci sa tim što ono treba da uradi nešto što ne želi da uradi ili čije značenje i smisao uopšte ne razume, ono postaje oprezno, nesigurno, zatvoreno i zbunjeno.
Kako da se odbrani od ovakve ucene? Nemoguće je.
Ako je otpor u detetu veoma jak i duh veoma nepokoran, ono će se inatiti, pa čak i reći majci da je ne voli i da ga baš briga, da bi nekako sačuvalo svoj integritet, da bi se odbranolo i zaštitilo i ono će to činiti u krajnjem besu. Takođe, to će biti i krajnje očajanje.
U nekom trenutku, dete shvata koliko to nije fer. A pošto ne može da veruje da je njegova majka koju voli stvarno toliko bezobrazna, podla i neosetljiva na način kojim ga povređuje, iako je to ono što detektuje (a ne razume) pokušaće ono da povredi nju, na najtipičniji dečiji način, inatom i kontriranjem.
